Продор политиканства у расправу о језику

Захтев омбудсмана да се из употребе повуче уџбеник српског језика у коме се прецизира да су на лингвистичком плану хрватски, босански/бошњачки и црногорски искључиво варијанте вуковског српског језика директно је увођење политиканства у расправу о језичким темама, наглашава за „Политику” др Милош Ковачевић, редовни професор на Катедри за српски језик и општу лингвистику на Филолошком факултету у Београду и члан Одбора за стандардизацију српског језика.

– Невероватно је шта заштитник грађана себи даје за право. Он је на овај начин укинуо и назив „српско држављанство” у српским пасошима. Он једноставно из лингвистике готово ништа не зна, него по својој бирократској памети мисли да може бити изнад србистике као науке о српском језику. Заштитник не разуме на чему почива и који су критеријуми језичког идентитета. Он не разуме да постоје лингвистички и политички језици. Да су политички језици они који су то само по имену. Одбор за стандардизацију је навео све критеријуме који недвосмислено показују да су „језици” који се називају хрватски, босански и црногорски подударни са српским језиком. Његова логика очито не може да досегне до закључка да назив језика не чини језик посебним језиком. Ако сви најзначајнији хрватски, бошњачки и црногорски лингвисти тврде да је у питању један језик чије се варијанте различито називају, онда је једино спорно питање кога језика су те варијанте варијанте. А ни ту нема никаквог спора: сви ти „језици” проистекли су из Вуковог и вуковског српског језика. Али како заштитнику грађана објаснити шта је то лингвистика, шта су њене законитости, шта су то критеријуми језичког идентитета, шта су то варијанте једног језика?! Тешко је ономе који ништа из лингвистике као науке не зна објаснити критеријума на којима лингвистика почива. А још му је теже доказати до то не зна, будући да је општепознато да је ономе ко ништа о нечему не зна најтеже објаснити у чему је његово незнање – жустро реагује Ковачевић.

Заштитник грађана Зоран Пашалић на Савиндан је саопштио да тражи од Министарства просвете, науке и технолошког развоја да до почетка наредне школске године повуче из употребе уџбеник српског језика за осми разред основне школе „у коме се негира постојање хрватског, босанског и црногорског језике, у циљу поштовања језика националних мањина који су признати у Републици Србији”. У том уџбенику се заправо наводи да су јужнословенски језици: српски, словеначки, македонски и бугарски, уз појашњење да су „данас по имену национални језици хрватски, црногорски и бошњачки језик, који су на лингвистичком плану искључиво варијанте вуковског српског језика” и да „Хрвати језик зову хрватским, Бошњаци босанским, а Црногорци црногорским”.

Омбудсман је почетком октобра 2021. године по притужби Националног савета хрватске националне мањине због дискриминације и негирања хрватског језика покренуо поступак контроле правилности и законитости рада Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Завода за унапређивање образовања и васпитања Републике Србије (ЗУОВ), куће у коју уџбеници стижу на проверу и одобрење за коришћење у настави.

На захтев ЗУОВ-а у вези са питањем дефинисања јужнословенских језика у уџбеницима за српски језик и књижевност, Одбор за стандардизацију српског језика детаљно је објаснио (на четири ситно куцане стране) научно утемељен став да „јужнословенску групу језика чине бугарски, македонски, словеначки и српски, а уз српски језик у напомени треба ставити да Хрвати, Бошњаци и неки Црногорци овај језик називају хрватски, босански/бошњачки и црногорски, а да је у питању исти лингвистички језик с различитим политичким именима”.

Заштитник грађана сматра да је ЗУОВ „приликом оцене рукописа уџбеника морао да узме у обзир да начин на који је Одбор за стандардизацију српског језика дефинисао поделу јужнословенских језика може за последицу имати повреду права припадника националних мањина и довођење признатих језика националних мањина у неравноправан положај”. У мишљењу које је упутио надлежнима омбудсман наводи да су „одобрењем уџбеника у којем је у дефиницији поделе јужнословенских језика наведено да се Хрвати, Бошњаци и Црногорци користе српским језиком, али га називају хрватским, босанским и црногорским, повређена права припадника националних мањина јер се негира постојање ових језика, од којих се хрватски и босански користе у званичној службеној употреби језика и писма у Републици Србији”. Заштитник грађана препоручио да се „спорни” уџбеник повуче из употребе до почетка следеће школске године.

Овакав поступак омбудсмана, како за наш лист истиче уважени лингвиста Милош Ковачевић, није показатељ само његовог незнања лингвистике и њених критеријума, него представља директно увођење политиканства у расправу о језичким темама.

– Заиста бих замолио заштитника грађана да се не упетљава у оно што не зна. А ако баш хоће да нешто из лингвистике као науке сазна, може се обратити било којој катедри српског језика и књижевности, која ће му понудити одговор на његова питања, а уз одговор и најосновнију литературу, без чијег познавања није коректно ни прозборити о србистици, а камоли се политички надређивати њеним строгим научним критеријумима. Лингвистика као наука не почива ни на политичким, а камоли на политикантским критеријумима, како то заштитник грађана мисли. Он је, заиста, умислио да политикантским критеријумима може негирати научне лингвистичке критеријуме. Добро би било да прво прочита опширан одговор који је Одбор за стандардизацију српског језика упутио Министарству просвете, науке и технолошког развоја, као и Заводу за унапређивање образовања и васпитања, па да види на којим критеријума почива одлука Одбора за стандардизацију да наведени „језици” нису посебни језици, него да је у питању један језик, српски, који Хрвати зову хрватски, Бошњаци – босански, а Црногорци – црногорски. Иначе ће заштитник грађана Републике Србије остати попут Стаљина – јер је само Стаљин политички укидао и дописивао језике – по томе што негира постојање лингвистике као науке и својим политикантским критеријумима од једног језика прави четири – изричит је професор Ковачевић.

Сре­то Та­на­сић: Ђо­ном на на­у­ку

Од­бор за стан­дар­ди­за­ци­ју срп­ског је­зи­ка при­др­жа­ва се оп­ште­при­хва­ће­не на­уч­не исти­не, а став за­штит­ни­ка гра­ђа­на иде ђо­ном на на­у­ку, сма­тра проф. др Сре­то Та­на­сић, пред­сед­ник Од­бо­ра за стан­дар­ди­за­ци­ју срп­ског је­зи­ка. Пи­та се ка­ко ом­буд­сман мо­же на­уч­ну исти­ну осу­ди­ти са­мо за­то што то по не­чи­јем ми­шље­њу „мо­же за по­сле­ди­цу има­ти по­вре­ду пра­ва при­пад­ни­ка на­ци­о­нал­них ма­њи­на и до­во­ђе­ње при­зна­тих је­зи­ка на­ци­о­нал­них ма­њи­на у не­рав­но­пра­ван по­ло­жај” и за „По­ли­ти­ку” ука­зу­је да чвр­сто ве­ру­је да на­уч­не исти­не не мо­гу вре­ђа­ти ни­чи­ја на­ци­о­нал­на пра­ва. А на­уч­на исти­на ко­ју од­бор на­гла­ша­ва је­сте да се пре­ма свим на­уч­ним лин­гви­стич­ким кри­те­ри­ју­ми­ма је­дан исти је­зик са­мо из по­ли­тич­ких раз­ло­га раз­ли­чи­то на­зи­ва: код Ср­ба срп­ски, код Хр­ва­та хр­ват­ски, код Бо­шња­ка бо­сан­ски, а код не­ких Цр­но­го­ра­ца цр­но­гор­ски.

– Не­ма те на­уч­не исти­не за ко­ју за­штит­ник гра­ђа­на не мо­же прет­по­ста­ви­ти да не­ко мо­же ре­ћи да су му по­вре­ђе­на на­ци­о­нал­на пра­ва. Хр­ват­ски је­зик се у обра­зло­же­њу Од­бо­ра за стан­дар­ди­за­ци­ју екс­пли­цит­но на­во­ди као име јед­не од ва­ри­ја­на­та лин­гви­стич­ки истог „за­јед­нич­ког” је­зи­ка, уз на­по­ме­ну да се у Ср­би­ји у уџ­бе­ни­ци­ма хр­ват­ске ма­њи­не и из­у­ча­ва под име­ном хр­ват­ски је­зик. За­штит­ник гра­ђа­на сво­јим ак­том хо­ће да про­ме­ни на­уч­ну исти­ну ко­ју не за­сту­па­ју са­мо срп­ски на­уч­ни­ци. Ни­ко у све­ту не твр­ди да се ра­ди о че­ти­ри лин­гви­стич­ки по­себ­на је­зи­ка. Ни­ко то ни­је оспо­рио, мо­жда ће наш за­штит­ник гра­ђа­на би­ти пр­ви – ука­зу­је проф Та­на­сић.

Note: This article have been indexed to our site. We do not claim legitimacy, ownership or copyright of any of the content above. To see the article at original source Click Here

Related Posts
Ginninderra Falls: From trickle to torrent in nine minutes thumbnail

Ginninderra Falls: From trickle to torrent in nine minutes

For many readers, this column's recent exclusive peek around Ginninderra Falls brought back a flood of memories of when the natural attraction was one of Canberra's most popular, prior to its closure to the public in 2003. Subscribe now for unlimited access. or signup to continue readingAll articles from our website & appThe digital version
Read More
6 thói quen nhiều người hay mắc phải trong ngày Tết dễ kích động "tế bào ung thư" xâm nhập, sửa ngay càng sớm càng tốt thumbnail

6 thói quen nhiều người hay mắc phải trong ngày Tết dễ kích động “tế bào ung thư” xâm nhập, sửa ngay càng sớm càng tốt

Ung thư là căn bệnh đang ngày càng trẻ hóa, nguyên nhân chủ yếu là do những thói quen xấu trong sinh hoạt hàng ngày tác động đến cơ thể. Đặc biệt, trong mấy ngày Tết, nhiều người thường "thả lỏng" lịch sinh hoạt nên dễ tạo cơ hội cho tế bào ung thư xâm…
Read More
Tokat'ta yolcu otobüsü devrildi: Çok sayıda yaralı var thumbnail

Tokat’ta yolcu otobüsü devrildi: Çok sayıda yaralı var

Tokat'ta bir yolcu otobüsü, yoldan çıkarak önce bariyerlere çarptı daha sonra şarampole sürüklendi. Edinilen bilgiye göre, kaza Tokat-Turhal karayolu Sungur mevkiinde meydana geldi. Rize'den Konya istikametine gittiği öğrenilen yolcu otobüsü, kar nedeniyle kayganlaşan yolda şoförün direksiyon hakimiyetini kaybetmesi sonucu yoldan çıkarak bariyerlere çarptı. Bariyerlere çarpan otobüs devrilerek şarampole sürüklendi. 13 YARALI Kazada ilk belirlemelere göre…
Read More
Simplified business opening is a reality in 23 states and the DF thumbnail

Simplified business opening is a reality in 23 states and the DF

Por Agência Brasil Publicada em 02/10/2021 às 10h31 Os empreendedores de 23 estados e do Distrito Federal podem abrir empresas mais rapidamente em caso de demora dos governos locais. As Juntas Comerciais dessas unidades da Federação aplicam as determinações da Lei 14.195 , sancionada no fim de agosto. Essa lei dispensa a autorização das prefeituras…
Read More
Internet "Blackout": Which Phones and Computers It May Affect thumbnail

Internet “Blackout”: Which Phones and Computers It May Affect

GETTY IMAGESNo deberías estar preocupado por quedarte sin internet en tu teléfono o computadora este 30 de septiembre… a menos que tengas un dispositivo viejo y sin actualizar.Este jueves caducará un elemento clave para la conexión a la red de teléfonos celulares, computadoras Mac o Windows, navegadores de internet y hasta consolas de videojuegos; lo…
Read More
Index Of News
Total
0
Share