Скакање Зорана Милановића

То је живот, човек пада и подиже се. Правио сам се важан, но не осећам никакве последице — нашалио се (кисело) након пада са оклопног возила.

Тако је говорио пре осам година, 3, априла 2013. тадашњи председник Владе Хрватске Зоран Милановић када је стигао у посету касарни ”Пуковник Предраг Матановић” у Петрињи. Милановић је разгледао оклопно возило „Патриа“ АМВ, позирао сниматељима и у једном тренутку, уместо да с возила сиђе низ мердевине, на предвиђеном месту, погрешно је проценио висину и покушао да скочи. Пао је с возила, али је устао, отресао прашину с одеће и наставио с протоколом, правећи се као да се ништа није догодило.

„Што се пење где му место није… Није рекао хоп пре скока… хоће да буде заповедник војске а не зна да скаче…  били су неки од коментара овог погибељног скока који је постао виралан и био дуго на топ листи гледаности све док га Макрон није претекао примањем шамара и Бајден котрљањем низ авионске степенице. У самој Хрватској, у медијском плеј-офу због политичке љуте кохабитације он данас надскаче ривала Пленковића, а рејтинг одржава новим и новим гафовима…

Аустријанце је због локдауна назвао фашистима и рекао да га то шта они раде подсећа на тридесете 20. века.

Бошњаке је замолио да више не глуме веће жртве него што јесу, и да актери башчаршијских кукњава нису у стању да расплету босански вилајет.

Сребренички злочин није означио као геноцид јер „геноцид није каучук да се развлачи по потреби и намерама букача“. Поновио је то неколико пута, у разним приликама. Покушавају од свог народа да направе жртву већу него што јесу и управо они лицитирају жртвама, сматра Милановић: „Бошњачко вођење политике је погубно. Они су се затворили у бачву и преговарају сами са собом…“

Смета му и што Србе зову „геноцидним народном јер то није тачно“.

Додика је окарактерисао као чињеницу, легитимно изабраног представника свих Срба у БиХ, с којим треба разговарати и тражити решења за лонац који се дуго и опасно крчка. Ако неко из Хрватске буде гласао за санкције њему, тај је за мене издајник, поручио је „Зоки“, како га овде често зову.

Отказао  је недавно званичну посету у БиХ, из безбедносних разлога, али је два дана касније отишао на Космет, из истих разлога. Као врховни командант дружио се у Приштини са 80 хрватских војника у мировној мисији, на територији која припада Србији, и рекао да те две државе имају одличне суседске односе. Које, бре, државе? Питали би га то многи Срби кад би га видели уживо.

С рејтингом много боље стоји него са скоковима с тенка, јер је скоковит, дапаче. За исте те своје војнике тврди да их нипошто неће слати у Украјину.

Крај, ништа… тако је ламентирао. Моја земља ће повући своје трупе из НАТО снага у источној Европи, уколико дође до ескалације напетости с Русијом око Украјине, рекао је и опет испливао на светске насловне стране.

„Све се то догађа у предсобљу Русије, мора се постићи договор који ће узети у обзир сигурносне интересе Русије“, додао је.

Том изјавом постао је права звезда руских медија који га описују као „коначно једног разумног европског лидера”, али је овим изјавама ушао у базу података једне украјинске екстремистичке платформе.

Ривал му Пленковић, иначе у Украјини изабран за најомиљенијег страног државника, брже боље се у име Загреба извинио и оградио од свог шефа државе који иначе течно говори руски а Пленковић парла украјински као матерњи.

Политичку шараду је сада закувао речима “Прослава дана РС је најгоре могући изабрани датум, након њега су уследили грозни злочини, и то славити као свето зачеће једне парадржаве је политички неморално. РС је настала у Дејтону, то је потписао и Туђман, и ја то акцептирам, и то је све”, рекао је Милановић и „остао жив“.

Ово  је протумачено као кокетирање са властитим политичким имиџом, у страху да га не оптуже како је превише либералан према Србима, Податак да му је рођени стриц живео у Беграду и да је сахрањен по православним обичајима, он игнорише. Уме и има потребу да балансира.

Тако напада свог министра одбране да се више бави уређењем великог стана добијеног од државе него уређењем војске. Напада га да је омастио прсте купујући француске половне „рафале“ а и америчке оклопне „бредлије“. Кад стигну, да ли ће се пењати на ова возила и скакати с њих, остаје енигма. Често се појављује и баца медијске димне бомбе. И види се да му то годи.

Најновија његова оцена да је влада премијера Андреја Пленковића најкорумпиранија хрватска влада, уз објашњење да критике упућује „због немара, незнања и некомпетентности њених чланова”, узбуркала је опет, по ко зна који пут хрватску али и светску јавност. Уз опаску да „хрватско тужилаштво не постоји“, све добија размере скандала, уз димне бомбе и политички сузавац који штипа.