TANJA BOŠKOVIĆ: Žene, uzmite se u pamet, jedini vaš protivnik ste vi same!

Ovih dana internetom kruži intervju glumice Tanje Bošković koji je dala za emisiju „Balkanskom ulicom“. Ništa pametnije nismo čuli odavno! Uverite se sami!

Kad ste imali najviše hrabrosti?

„Kad sam odlučila da imam decu! To je bila najveća hrabrost, ali i najveća glupost! Nikad požalila nisam! Decu sam rodila sama i tu sam platila punu cenu, ali to je moj život! To je moja najveća hrabrost!“

Kad ste mnogo voleli i u ljubavi gubili, odete vi ili ode on, jeste li mnogo patili?

„Jesam. Danas sam se setila kako sam 40 godina zaljubljena u jednog čoveka i svi misle da je to šala, a nije. S obzirom da se družimo, on kaže: „Otićićemo u kafanu,“ a jedan tu kaže „I ja ću sa vama..“ A ja kažem, ne, a ne! Ja nakon 20 ili 30 godina, valjda mogu jednom sama da izađem sa nekim u koga sam zaljubljena, a ti nam ne trebaš!“

Za svoju snahu kažete da je „žena kuća“?

„Žena kuća – to su retke žene. Poznajem nekoliko takvih žena. Alal vera svim majkama koje odneguju „žene kuće„. Nedavno sam videla kako je jedna mama svojoj ćerki za 18 rođendan poklonila silikonska usta za rođendan. E kukala joj majka! To je velika muka. Ali malo li izađete iz Beograda srešćete te žene kuće koje znaju da dočekaju, znaju da se zasmeju, koje znaju da se isplaču, koje znaju i da se potuku kad treba i čedo da iznesu i slavu da spreme i ručak da skuvaju i da poštuju i oca i majku i sve to što danas više nije moderno.“

„Posle svakog smaka sveta, dođe bolji svet! Hoće života mi moga. Od ovog mora da dođe bolji, jer ovi je da Bog mili sačuva!“

Da li je vas nekad neko prezirao?

„A ko nije! Znate dođe vam tako neki period pa budalesate, ne znate gde udarate, ali to je isto deo odrastanja! Ja da nisam imala tih nekih ozbiljnih životnih padova, pa ja bih takva budala bila! Sada sam malo manja budala, zahvaljujući tim padovima. Kad razvalite glavom, onda se malo i dozovete pameti! Niko meni nije mogao da naškodi koliko sam ja to radila sama sebi.

Žene uzmite se u pamet, manite se ćorava posla. Jedini vaši protivnici ste vi same. I to je skoro po pravilu – ženska crta. Muškarci neće protiv sebe. Žene kidišu tako što otkidaju komad po komad mesa rođenog! To je čudo jedno! Zašto? Ne znam!“

Šta vam danas najviše nedostaje?

„Pameti! Pameti za život! Što mi bog nije dao pameti? Da mi je radosti, dao mi je lepote, dao mi je decu, dao mi je ljubavi, al pameti mi nije dao…

Muci mi je stalno govorio:  „Ti si erotski ne inteligentna!“ Što je i istina. Uvek sam bila više vezana za pozorište, nego za život. Pameti za život nisam imala, ali imala sam maštu…Bog negde da, a negde i uzme!“

Kad ste postali žrela žena?

„Kad sam dobila decu i kad sam prestala da se plašim. To se u danu desilo. Kad sam taj dan postala majka, ja se više ničega bojala nisam! To je tako i to svaka žena doživi i naročito one koje nisu obožavane. Obožavane žene, boje se gubitka tog obožavanja. A mi koje to nismo imale, mi – ništa!“

Kako to da vi niste bili obožavani?

„Pa svako malo neko prođe ulicom i kaže mi „Ja sam pre 40 godina bio zaljubljen u vas!“ A ja mu kažem: „Gde si bio burazeru do sada? Kako je moguće da ja nikad ništa o tome nisam znala. O svim tim zaljubljenostima, kojima se obično diče muškarci koji nikad nisu ni bili zaljubljeni!“

Koji su vaši poroci?

„Ako mi izuzmete odanost pozorištu do imbencilnosti, drugih poroka nemam. Pušim!! I nikad neću prestati da pušim, cigare su moj izbor. Za moje pare pušim moje cigare na moja pluća, na moja usta. Ovih 42 godine pušim, pevam, igram, imam kapacitet za četiri konja debela. Kadra sam razne stvari činiti. Od svog tela mogu da ga istučem kao šniclu da me bespogovorno sluša i u ovim godinama. Nemam ni jednu bolest i ne pijem lekove.

Dušo, ništa! Ni vitamine. Ja sam zdrava krava. Eno mi i roditelja živih i zdravih po 80 i kusur godina. Od dobre sam fele, cigare mi ništa ne mogu.

Ceo život sam jela malo, osim u trudnoćama. Više od pola života sam bila gladna, zato u 62. godine izgledam ovako!“