Пандемију вируса корона прате и масовније менталне тегобе

Друштво психолога Србије (ДПС) изражава дубоку забринутост поводом друштвене кризе која, поред политичких, економских, социјалних, еколошких и здравствених последица, значајно нарушава и ментално здравље грађана, о чему сведоче многа истраживања у области психологије спроведена у последње време. Како се истиче у саопштењу за јавност струковне организације психолога, друштвени контекст у коме живимо оптерећен је бројним проблемима, а грађани се већ дуго суочавају с егзистенцијалном несигурношћу и неизвесношћу услед пролонгиране пандемијске кризе – а у контексту бројних друштвених подела, девалвације моралних и културних вредности и урушавања квалитета образовања, док јавни дискурс у медијском простору наставља да промовише и продубљује антагонизам и нетолеранцију.

„Од почетка пандемије, од када су грађани директно животно угрожени вирусом, начин обавештавања грађана о ширењу пандемије и њеним последицама често је био контрапродуктиван, ширећи додатну узнемиреност и неповерење становништва што је, између осталог, погодовало и додатном оснаживању антиваксерских утицаја. Непредузимање довољно ефикасних превентивних мера довело је до пораста синдрома сагоревања међу здравственим радницима, који су улагали огроман напор у борби с пандемијом. Истраживање које је спроведено међу припадницима ове професије показало је да је 46,8 одсто учесника имало повишен ниво депресивних тегоба, 60,6 одсто доживљава повишени ниво анксиозности, док је 62,2 процента њих искусило висок или умерен ниво стреса”, истиче Тамара Џамоња Игњатовић, председница Друштва психолога Србије и професор на Филозофском факултету у Београду.

Она додаје да Друштво психолога Србије има посебну одговорност и обавезу да делује у складу с јавним интересом и реагује на негативне друштвене појаве које угрожавају интересе и права грађана Србије. У кризним периодима та обавеза и одговорност су утолико веће.

„Забрињавајуће загађење животне средине додатно угрожава здравље грађана, при чему се научно аргументована упозорења стручњака у значајној мери игноришу. Поред тога, и ментално загађење овог простора такође доводи до негативних последица. Многи грађани осећају стид и понижење када о њиховим животима одлучују особе чије су стручне, а често и моралне компетенције упитних квалитета. Угрожено је право грађана на истинито и потпуно информисање, а медијски садржаји охрабрују све врсте друштвених поларизација које уносе немир и сукобе међу грађанима”, упозорава председница Друштва психолога Србије.

„Када је информисање ускраћено или искривљено, угрожена је могућност формирања мишљења и његово јавно изношење. Уколико је другачије мишљење изнесено, оно се ућуткује, искривљава и дисквалификује. У друштву у коме је критичко мишљење обесхрабривано, образовање обезвређено, где се врше притисци застрашивањем, а конформизам охрабрује, јачају апатија, безнађе и аномија. Психолошке студије потврђују удвостручени пораст депресивних тегоба међу грађанима Србије, а распрострањеност анксиозности и стреса има пандемијски карактер”, додаје Тамара Џамоња Игњатовић.

Наша саговорница истиче да ДПС, заједно са здравственим установама и другим организацијама које се баве менталним здрављем, континуирано пружа психолошку подршку грађанима током пандемије, али су ови напори у великој мери отежани стањем у друштву. Пандемија менталних тегоба управо указује на то да се узроци проблема не могу фокусирати на рањивост појединаца и да их пре треба разумети као нормалну реакцију на ненормалне околности, а усмеравање психолошких интервенција на адаптацију појединца на неповољне околности је потенцијално штетно.