Сертификати истичу, четврта доза на чекању

Стручни комитет за имунизацију још није донео одлуку о увођењу четврте, бустер, дозе вакцине против ковида 19 у Србији јер су чланови овог тела закључили да у овом моменту нема довољно доказа о користи од примене још једног цепива, сазнаје „Политика”. На састанку који је одржан прекјуче лекари су дискутовали о приоритетним групама за које би могла да буде препоручена четврта доза. Предложено је да се, када се буде доносила дефинитивна одлука, још једном анализира садашњи став – да поново буду вакцинисане особе с примарним и секундарним имунодефицијенцијама које су примиле само две дозе цепива, особе старије од 60 година и запослени у здравственим установама. Када ће коначна одлука о томе бити донета за сада се не зна, али ће то свакако морати да буде у најскоријем периоду јер по садашњим правилима особама које су вакцинисане с три дозе зелени сертификат важи 210 дана. Тај период важења сертификата ускоро истиче људима који су летос вакцинисани трећом дозом.

У неким земљама имунизација четвртом дозом увелико траје. Министарство здравља Израела препоручио је да влада обезбеди четврту дозу за све пунолетне Израелце, под условом да су примили трећу дозу или се опоравили од ковида 19. Одлука је донета пошто је министарство саопштило да четврта доза, односно друга бустер доза вакцине, штити шездесетогодишњаке и остале старије грађане три пута ефикасније ако је реч о тешкој болести и два пута више када се ради о инфицирању омикроном. Четврта доза се може примити најраније четири месеца после треће.

Прелиминарни резултати студије Медицинског центра Шеба показали су да иако четврта доза повећава ниво антитела у крви, не изгледа да може да заштити у високој мери од омикрона.

Како за „Политику” истиче професор др Тања Јовановић, вирусолог и члан Кризног штаба за сузбијање ковида 19, требало би размислити о увођењу четврте дозе за старије од 60 година и људе са оштећеним имунитетом и хроничним болестима, јер ће их то заштитити од тешке клиничке слике уколико се заразе.

– Ја сам се заразила упркос високом нивоу антитела и ћелијском имунитету, а примила сам три дозе вакцине. Лежим код куће и дефинитивно ме је вакцина заштитила од теже форме болести. Омикрон не доноси само обичну прехладу, то треба нагласити, јер на сопственом примеру видим колико те „обори”. Мислим да од оболевања не може да нас заштитити ни четврта ни било која доза, јер омикрон пробија имунитет – истиче др Јовановић.

И професор др Зоран Радовановић, епидемиолог, каже за наш лист да би четврту дозу требало одобрити за угрожене категорије – старије људе и хроничне болеснике.

– Негде се она одобрава за људе старије од 60, негде за оне који имају више од 80. Требало би размислити о тој граници, али и имати у виду колике залихе вакцина имамо. Не може да се донесе једна таква одлука па да се испостави да немамо довољно вакцина. Сигурно имамо доста цепива, али некима већ истиче рок. Очекујем да ће се одлука о четвртој дози донети за две-три недеље. На пример, ја сада улазим у шести месец од када сам добио трећу дозу и за месец дана нећу моћи да имам зелени сертификат, а има оних којима је он већ истекао. Зато морају неке одлуке брзо да се донесу – сматра др Радовановић и подсећа да су компаније „Фајзер” и „Бионтек” започеле клиничко испитивање вакцине против омикрон соја и да има најава да ће се на тржиштима појавити у марту.

– Требало би сачекати појаву те вакцине, а можда премостити период, док она не стигне, с постојећим залихама цепива – додаје наш саговорник.

Међутим, доста грађана сматра да су се беспотребно имунизовали јер су добили корону други или трећи пут. Професор Радовановић на то одговара да је велика разлика ако ковид 19 добију вакцинисани и невакцинисани.

– Вакцинисани имају заштиту од заражавања од 30 до 40 одсто. Али, заштита од хоспитализације износи 80 одсто. Постоји разлика у процентима у зависности од тога ко је коју вакцину добио и колико је прошло времена од друге, односно треће дозе. Људи су стекли погрешан утисак да је омикрон јако благ вирус. А у ствари, он је само 25 одсто блажи од делта варијанте. Овај сој короне код вакцинисаних даје блажу клиничку слику, али не и код већине невакцинисаних. Вакцина спречава да особа доспе у јединицу интензивне неге и умре, и то у веома високом проценту. Треба имати на уму да пандемија још није готова и тек од идућег пролећа ће постати ендемска болест. Треба се чувати – додаје др Радовановић.

Али, зашто онда неке земље у Европи попуштају епидемиолошке мере ако још нисмо близу краја пандемији? Радовановић сматра да је то због тога што је у већини држава огроман број грађана вакцинисан, на пример у Португалији или Ирској, а у Србији нисмо „добацили” ни до 50 одсто имунизоване укупне популације.

И док чекамо на одлуке о будућој вакцинацији, очи стручњака су упрте у појаву новог соја вируса, односно подврсте омикрона БА.2. У Данској, Великој Британији и још четрдесетак земаља овај вирус се проширио, иако још није сасвим јасно какве има карактеристике.

Француски епидемиолог Антоан Флао изјавио је за новинску агенцију АФП да их изненађује брзина којом се ова подврста, која у великом обиму циркулише у Азији, проширила у Данској.

Инфекције подврстом БА.2 до сада нису имале тежи ток од подврсте БА.1. Истовремено, страхује се и од појаве комбинованог соја омикрона и делте.

Немачки вирусолог Кристијан Дростен сматра да би се спајањем делте с једном од подврста омикрона могао развити још опаснији вирус. Нарочито би могла да буде опасна рекомбинација вируса који би носио спајк-протеин омикрона, а остатак генома од соја делта. Омикрон има одређене мутације на површинском протеину, такозваном спајк протеину, уз помоћ којих лакше може да заобиђе имуносистем организма.

Један научник с Кипра је известио и да постоји још једна врста короне – делтакрон, иако су научници оставили могућност да је у том случају дошло до грешке.

Бустер доза смањује пријеме у болнице

Да су наши стручњаци донели добру одлуку када су увели давање треће дозе, сведоче и светске анализе јер су захваљујући томе многи животи спасени. Стопа хоспитализације од последица ковида 19 могла би да се смањи за најмање пола милиона становника, захваљујући имунизацији бустер дозом вакцине, саопштио је Европски центар за контролу и превенцију болести. – Тренутна примена бустер дозе која је постигнута почетком јануара могла би да смањи будуће пријеме у болнице за 500.000–800.000 у Европи – наводи се у саопштењу ове организације, преноси агенција Ројтерс. Ове бројке се односе на 27 земаља чланица Европске уније и Норвешку, Исланд и Лихтенштајн. Тренутно је око 70 одсто популације ЕУ од 450 милиона становника у потпуности вакцинисано, а половина њих је примила бустер дозу вакцине. У центру сматрају да ће, уколико се појача програм вакцинације бустер дозом на све већ вакцинисане особе, моћи да се смањи пријем у болнице за још 300.000–500.000 особа.

– Иако се у неким европским државама чини да је врхунац пандемије недавно достигнут, пандемија још увек није готова – поручила је, преноси Танјуг, европска комесарка за здравље Стела Киријакидес.